ZLOKOVIC Milan (1898. - 1965.) Jedan od velikana Srpske arhitekture,
i verovatno najveci arhitekta svog vremena uz Dobrovica.
Bio je jedan od najranijih pobornika moderne arhitekture izmedju
dve svetska rata. Proucavao je uticaj modularne koordinacije
na arhitektonsko stvaralastvo i iz te oblasti objavio mnogobrojne
studie u zemlji i inostranstvu.
U najvaznija dela ovog velikana spadaju Hipotekarna banka u Sarajevu,
Privredni dom u Skoplju, Decija klinika u Tirsovoj,
kuca Josifa Sojata i jos mnoga druga dela koja su ne samo obelezila
svoje vreme vec izdigla Zlokovica medju nase
najznacajnije arhitekte i umetnike ikada.
Vila arhitekte Milana Zlokovica, 1927. Beograd
Vila arhitekte Milana Zlokovica, najznacajnijeg srpskog moderniste
u periodu izmedju dva svetska rata, spada medju najranije interpretacije
sterometrijske
arhitekture u Beogradu. Na ovom objektu snazne kubicne forme primetni
su uticaji Adolfa Losa i njegovog Raumplana.
Osnova je slobodno aranzirna i proizilazi iz racionalog postavljanja
funkcije. Likovni utisak koji ostavljaju razlozene i smaknute kubicne
forme najbolje
se dozivljavaju pri obilasku oko kuce.
Decija bolnica u Tirsovoj, 1940. Beograd
Ovo je objekat kojim moderna arhitektura u Beogradu na ubedljiv,
autentica i originalan nacin potvrdjena i afirmisana kao medjas
u razvoju arhitektonske misli
u Srbiji. On predstavlja i najcistiji oblik srpskog modernistickog
pokreta, i jedan od najvaznijih repera beogradske moderne arhitekture.
Osnova kuce je slobodna,
koncipirana u skladu sa funkcijom kompleksnog sadrzaja. U oblikovanjuu
sve je zasnovano na strukturalnoj analizi koja je baziran ana teoriji
modularene kordinacije
arhitekte Zlokovica.
Vila porodice Steric, 1933. Beograd
U opisu najznacajnijeg srpsokog moderniste vila porodice Steric
je arhitektonska forma gde se jasno njegovo razumevanje moderne,
apstraktnog oblika i funkcije.
S jedne strane po naglasenoj kubisticnosti volumena, njenoj plastici,
ova kuca odrzva utivcaj cuvenog arhitekte Adolfa Losa, a sa druge,
po konceptu prozimanja
enterijera i eksterijera, razudjenosti osnove i steptnovanju planova
po dubini, uklapa se u tendencije internacionalnog stila.
